Srbiji u procesu pristupanja EU predstoji i usaglašavanje poreskog sistema sa pravilima i praksom koji važe u Uniji, kroz pregovaračko poglavlje 16 „Oporezivanje“. Budući da se naš poreski sistem zasniva na kontinentalnom pravu, može se relativno brzo prilagoditi poreskim sistemima drugih država sa sličnim pravnim tekovinama. Osnovni poreski oblici u Evropskoj uniji (poput poreza na dodatu vrednost, poreza na dobit pravnih lica, poreza na dohodak fizičkih lica i sl.) najvećim delom postoje i u Republici Srbiji samo u obliku prilagođenom privredi i praksi zemalja koje nisu članice Unije.
U okviru poreskog sistema EU, porez koji je u najvećem stepenu usklađen između zemalja članica je porez na dodatu vrednost. Ostali poreski oblici poput poreza na dobit pravnih lica i poreza na dohodak fizičkih lica su usaglašeni u znatno manjoj meri. Stoga, i poreski oblici u Republici Srbiji koji se mogu najbolje prilagoditi propisima Evropske unije se tiču poreza na potrošnju (najpre poreza na dodatu vrednost). Na nivou Evropske unije, porez na dodatu vrednost je usaglašen između zemalja članica putem jedinstvene direktive koja daje osnovne smernice za oporezivanje potrošnje, dok su detaljna pitanja rešena lokalnim zakonima i podzakonskim aktima svake od zemalja članica. Ono što je u državama koje nameravaju da postanu članice Unije potrebno uraditi jeste pripremiti njihova lokalna zakonodavstva za prilagođavanje pripisima zajednice. U Republici Srbiji je to već u određenom stepenu urađeno pre svega poslednjim izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost (naročito u smislu izmena pravila koja se tiču mesta prometa usluga, ukidanja pojedinih poreskih oslobođenja koja ne postoje u zakonima i praksi Evropske unije, omogućavanja imenovanja poreskih punomoćnika stranih lica za porez na dodatu vrednost i sl.).
Prednosti i izazovi
Jedan od glavnih izazova biće činjenica da će pristupanje EU u jednom momentu dovesti do ukidanja granica za protok dobara iz Republike Srbije ka drugim državama članicama i u obrnutom smeru. Ovo će dovesti do toga da nakon pristupanja Republike Srbije Uniji, porez na dodatu vrednost na uvoz proizvoda iz drugih zemalja članica, više neće obračunavati carinski organi Republike Srbije, već će ga obračunavati primaoci proizvoda putem internog obračuna tj. primenom „reverse charge“ mehanizma. Međutim, za uvoz dobara u Republiku Srbiju iz zemalja koje nisu članice Evropske unije porez na dodatu vrednost će i dalje obračunavati carinski organi. Za razliku od toga, otpremanje proizvoda iz Republike Srbije u druge države članice Unije biće oslobođeno poreza na dodatu vrednost u Republici Srbiji (kao što je i trenutno izvoz dobara iz Republike Srbije u druge države oslobođen ovog poreza).
Pored toga, doći će do pojavljivanja i drugih posledica poput lakše registracije poreskih obveznika iz drugih zemalja članica za svrhe poreza na dodatu vrednost u Republici Srbiji, omogućavanja lakše konsignacione prodaje dobara u Republici Srbiji od strane preduzeća iz drugih država članica, primene pravila „triangulacije“ i sl.
Izmeniće se i propisi u vezi sa olakšicama i oslobođenjima. Pojedina oslobođenja koja daju određene beneficije pojedinim licima (npr. porodicama sa decom, kupcima prvog stana i sl.) će verovatno biti ukinuta (neka već i jesu u određenom stepenu), s obzirom na to da poreski propisi Evropske unije ne dozvoljavaju favorizovanje pojedinih kategorija privrednih subjekata kroz poreske zakone, već zahtevaju isti poreski tretman svih obveznika, dok se pomoć pojedinim kategorijama privrednih subjekata ili stanovništva može obezbediti primenom drugih „neporeskih“ zakona.
Evidencije koje će obveznici poreza na dodatu vrednost biti u obavezi da vode biće prilagođene propisima Evropske unije. Jedna od evidencija za koje se može očekivati da bude uvedena odnosi se na isporuke i prijem robe između zemalja članica Unije.
Pored poreza na dodatu vrednost, jedan od velikih izazova će biti i prilagođavanje propisa o akcizama. Ovi propisi ni u Evropskoj uniji nisu jedinstveni niti usaglašeni, ali će svakako doći do izmena u smislu načina obračuna obaveze za akcizu u Republici Srbiji.
Poreski oblici koji se tiču direktnog oporezivanja, poput poreza na dobit pravnih lica i poreza na dohodak građana, se ne mogu u potpunosti prilagoditi propisima Unije, ali će u svakom slučaju doći do određenih izmena zakonske regulative i prakse u ovom pogledu. Jedna od glavnih izmena biće olakšavanje prekograničnih transakcija u poreskom smislu. Ovo znači da će primenom pojedinih direktiva koje su u primeni u Evropskoj uniji (poput „parent-subisidary“ direktive ili direktiva koje se tiču kamata i autorskih naknada) biti omogućeno da se pod pojedinim uslovima omogući isplata određenih prihoda iz Republike Srbije ka licima poreskim rezidentima drugih zemalja članica Unije bez obaveze plaćanja poreskih obaveza u vezi sa porezom na dobit pravnih lica.
Takođe, kao posledica postepenog prilagođavanja propisima Evropske unije, može se uočiti i postepeno ukidanje poreskih podsticaja i olakšica u srpskom Zakonu o porezu na dobit pravnih lica. Primeri za to su skraćenje perioda za prenošenje poreskih i kapitalnih gubitaka sa deset na pet godina i ukidanje poreskog kredita za porez na dobit pravnih lica po osnovu ulaganja u osnovna sredstva obveznika. Postoje naznake da će u pristupnim pregovorima doći i do ukidanja desetogodišnjeg poreskog oslobođenja za porez na dobit pravnih lica, koje sada postoji za pravna lica koja u svoja osnovna sredstva za obavljanje delatnosti ulože najmanje jednu milijardu dinara i zaposle najmanje sto radnika. Ova vrsta poreske olakšice je takođe deo podsticaja koji će se moći regulisati posebnim zakonima ali ne i poreskim.
Konačno, očekivanje je da će komunikacija poreskih organa Republike Srbije i poreskih organa drugih država biti značajno unapređena. Ovo se pre svega odnosi na razmenu informacija u oblasti poreza na dodatu vrednost (koja će omogućiti lakšu identifikaciju aktivnosti kompanija iz jedne zemlje članice na teritoriji druge zemlje članice) kao i razmena informacija u oblasti elektronskih usluga, informacija o proizvođačima i trgovcima akciznim proizvodima i razmena informacija u oblasti prihoda od kapitala – naročito kamata na štednju.
Makroekonomski aspekt
Sa makroekonomskog aspekta može se očekivati značajan dodatni priliv stranih investicija u Republici Srbiji s obzirom na to da će nakon pristupanja Republike Srbije Uniji poreski propisi, kao jedan od veoma važnih aspekata u poslovanju kompanija, biti usaglašeni sa najboljom regulativom i praksom evropskih zemalja. Ovo bi trebalo da dovede do većeg privrednog rasta u Republici Srbiji i većeg stepena zaposlenosti. Međutim, sa druge strane, ukoliko dođe do povećanja stope poreza na dodatu vrednost (što je česta pojava kod pristupanja države Evropskoj uniji), to može uticati na porast budžetskih prihoda, ali bi za negativnu posledicu imalo porast stope inflacije bar u prvoj godini primene.
Na nivou privrednih subjekata, promena poreskih propisa će sa jedne strane poboljšati novčane tokove („cash flow“) kod kupovine dobara iz drugih zemalja članica, jer će umesto plaćanja carinskog poreza na dodatu vrednost primaoci dobara samostalno internim putem obračunavati „reverse charge“ PDV koji je troškovno i novčano neutralan. Sa druge strane, ukidanje ili povećanje restrikcija za korišćenje olakšica kod poreza na dobit pravnih lica će dovesti do većeg poreskog opterećenja pravnih lica koja su do sada mogla koristiti olakšice.
Imajući u vidu navedeno, može se oceniti da će doći i do pozitivnih i do negativnih poreskih posledica. Međutim, posmatrano u širem kontekstu celokupne državne politike i privrede, prilagođavanje poreskih propisa propisima zemalja Evropske unije je jedan od koraka koji Republiku Srbiju podiže na viši nivo privrednog života u kome se može očekivati da će poslovanje privrednih subjekata biti značajno lakše, transparentnije i efikasnije.
Mr Bojan Čepić, ACCA
Rukovodilac Odeljenja za poresko savetovanje
Tekst objavljen u Biznis & Finansije, Finansije Top 2017/2018