MSFI 16 stupa na snagu u 2019. godini. Donosi bitne promene u pogledu računovodstvenog obuhvatanja lizinga i imaće veliki uticaj na zakupce koji su ušli u materijalno značajne ugovore o zakupu koji se sada evidentiraju kao operativni lizing. Sa druge strane, za zakupodavce, računovodstveni zahtevi su u najvećoj meri zadržani iz postojećeg standarda koji reguliše zakupe (MRS 17).
Ono što je najkrupnija promena, jeste da će, u najvećem broju slučajeva, sredstvo koje je uzeto zakup biti kapitalizovano u knjigama zakupca, zajedno sa obavezom za odgovarajuća lizing plaćanja. Ovo može da ima značajan uticaj na finansijske pokazatelje (racija) i da samim tim utiče na troškove pozajmljivanja, pa čak i kršenje kovenanata.
Sa druge strane, manje poznata posledica novog standarda jeste da je definicija ugovora o lizingu „olabavljena“, tako da se može očekivati da veći broj ugovora potpadne pod obuhvat MSFI 16 nego što je očekivano. Pažljiva analiza ugovora je neophodna, naročito u slučajevima koji uključuju pružanje usluga zajedno za korišćenjem zakupljenog sredstva.
Samo priznavanje prihoda od zakupa u MSFI 16 je usklađeno sa MSFI 15, pa se očekuje da kod mnogih entiteta MSFI 16 počne da se primenjuje ranije, kada počne i primena MSFI 15. Ovo naročito može da bude značajno za entitete koji ulaze u sale-and-leaseback transakcije, gde postoji vrlo mala verovatnoća da će se evidentirati prodaja i uzimanje sredstva nazad u zakup. U njihovom slučaju, imovina će ostajati u bilansu stanja, a priliv od prodaje biće evidentiran kao pozajmica.
Osim uvećavanja bilansne sume na konto priznavanja imovine i obaveza koje se ranije nisu priznavale, MSFI 16 imaće uticaj i na prezentaciju bilansa uspeha. Umesto troška zakupa koji se do sada iskazivao kao rashod poslovanja, javiće se trošak amortizacije vezan za priznato sredstvo, kao i trošak kamate po osnovu obaveze za lizing. Za one entitete koji koriste EBITDA ili sličnu meru kao ključni indikator poslovanja, MSFI 16 će dovesti do značajnog porasta profitabilnosti. Takođe, za razliku od MRS 17, kod kojeg se trošak lizinga pravolinijski iskazivao tokom perioda zakupa, novi standard za lizing imaće za posledicu veće troškove (amortizacije i kamate) u prvom delu trajanja zakupa nego u drugom, jer će obaveza za lizing (i sa njom povezani troškovi lizinga) biti veći.
Prelazak na MSFI 16
Prilikom prelaska moguće je izabrati dva pristupa:
- Potpuno retrospektivni pristup u okviru kog se MSFI 16 primenjuje na svaki prethodni izveštajni period, pri čemu se uporedni podaci koriguju;
- Kumulativni catch-up pristup u okviru kog se MSFI 16 retrospektivno primenjuje uz kumulativni efekat koji se priznaje kao korekcija na dan 1. januara 2019. godine, pri čemu se uporedni podaci ne koriguju.
Postoje takođe praktična rešenja koja se odnose na vrednovanje obaveza po osnovu zakupa i imovine uzete u zakup koji će biti iskazani prilikom prelaska. Međutim, potrebno je biti obazriv jer odluke o tome na koji način entitet prelazi na MSFI 16 će uticati na buduće finansijske izveštaje tokom određenog niza godina. Na primer, sredstva s pravom korišćenja se mogu vrednovati na osnovu raspoloživih podataka na dan inicijalne primene MSFI 16, što može biti preciznije od retrospektivne korekcije. Međutim, postoji verovatnoća da ovo za posledicu ima vrednovanje imovine po iznosima većim nego u slučaju korišćenja istorijskih podataka, što će rezultirati većim troškovima amortizacije u budućnosti.
Stoga je važno da se opcije koje su dostupne prilikom prelaska odmah razmotre i da se na najbolji mogući način iskoriste raspoložive uštede troškova, uz istovremeno pronalaženje uravnoteženog odnosa između troškova usvajanja i finansijskog izveštavanja o portfoliju imovine uzete u zakup, koji pripada zakupcu.
Koja pitanja bi trebalo postaviti?
Pitanja koja bi trebalo postaviti prilikom usvajanja MSFI 16 obuhvataju sledeće:
A) Upravljanje projektima, podrška izvršnog odbora i komunikacija sa licima ovlašćenim za upravljanje:
- Kako izgleda plan prelaska?
- Koji pristup i opcije prelaska se usvajaju i zašto?
- Kako izgleda vremenski okvir?
- Ko je odgovoran?
- Koji resursi su na raspolaganju?
- Kakvu podršku ima projekat od strane izvršnih direktora?
- Na koji način se informiše odbor za reviziju?
B) Detaljni efekti:
- Koji zakupi će postojati u bilansu stanja?
- Koji ugovori o pružanju usluga sadrže zakup?
- Kakav će biti efekat na zaduživanja i ključne indikatore?
- Ako je EBITDA ili slična mera ključni indikator učinka ili se koristi kao osnova za dobijanje bonusa prema učinku ili učešća zaposlenih u dobiti, kakav će to imati efekat?
- Kako će reagovati brokeri i analitičari?
- Koje promene sistema i procesa su neophodne?
Igor Radmanović,
Partner u Sektoru za reviziju
Upoznajte se i sa izmenama koje donose:
MSFI 9- link
MSFI 15 - link