Novi MSFI 9, koji zamenjuje dosadašnji MRS 39 i koji je stupio na snagu 1. januara 2018. godine, uvodi nove zahteve u vezi sa klasifikacijom i vrednovanjem finansijskih instrumenata koji će uticati na privredne subjekte u svim privrednim granama. MSFI 9 je odgovor na finansijsku krizu i finale projekta koji je započet 2008. godine, ali i na zahtev korisnika finansijskih izveštaja koji su zahtevali manje kompleksan i razumljiviji standard za finansijske instrumente, koji je zasnovan na jasnim principima i jednostavniji za primenu i tumačenje.
Iako je tačno da se najznačajnije promene i efekti odnose na privredne subjekte u finansijskom sektoru, bilo bi pogrešno pretpostaviti da neće biti ograničenih efekata i u drugim oblastima. Izmene granica između vrednovanja po amortizovanoj vrednosti i fer vrednosti promeniće profil bilansa stanja, kao i to da li se će promene u fer vrednosti priznavati u bilansu uspeha ili ostalom ukupnom rezultatu. Shodno novom standardu, finansijska sredstva se vrednuju po amortizovanoj vrednosti, fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat ili po fer vrednosti kroz bilans uspeha, u skladu sa precizno određenim pravilima. Finansijske obaveze vrednuju se po amortizovanoj vrednosti ili fer vrednosti kroz bilans uspeha, takođe u skladu sa striktno preciziranim pravilima.
Novi model obezvređenja finansijskih sredstava na bazi očekivanog kreditnog gubitka (Expected credit loss – ECL) može zahtevati značajne promene u internim sistemima i procesima, sa ispravkama vrednosti koje su veće i priznate ranije nego po do sada važećem modelu obezvređenja na bazi nastalih gubitaka u skladu sa MRS 39. Novi model očekivanog gubitka je odgovor na kritike obezvređenja finansijskih sredstva utvrđenog u skladu sa MRS 39, koji je dovodio do prekasnog i premalog nivoa ispravki vrednosti.
Zahtevi za računovodstvo zaštite od rizika (računovodstvo hedžinga) takođe se menjaju, s tim što će biti bliže povezani sa internim praksama upravljanja rizicima.
Efekti izmenjenih zahteva za klasifikaciju i merenje će varirati, u zavisnosti od konkretnih činjenica i okolnosti, ali će biti relevantni u velikom broju privrednih grana. Primera radi, bez obzira da li je u finansijskom sektoru ili ne, određeni entitet može investirati u državne ili korporativne obveznice. Ukoliko se obveznice mogu prodati značajno pre njihovog ugovorenog roka dospeća, MSFI 9 ih analizira/posmatra tako da su u poslovnom modelu čiji je cilj da generiše priliv gotovine naplatom ugovorenih novčanih tokova (glavnice i kamate) i prodajom imovine. Budući da se tokovi gotovine prikupljaju putem prihoda od kamata i realizacije fer vrednosti investicije, MSFI 9 zahteva da se ove investicije priznaju u bilansu stanja po fer vrednosti, pri čemu se knjiženja u bilansu uspeha zasnivaju na merenju amortizovanog troška koji zahteva primenu modela očekivanih kreditnih gubitaka. Razlika se prikazuje u ostalom rezultatu, pri čemu se sa njim povezana rezerva prenosi u bilans uspeha pri otuđenju investicije. Shodno tome, neophodno je voditi duple računovodstvene evidencije fer vrednosti i amortizovane vrednosti.
Što se tiče finansijskih institucija sa aktivnostima kreditiranja (uključujući banke, kreditne zadruge i lizing kompanije), novi model očekivanih kreditnih gubitaka zahtevaće sveobuhvatne promene u sistemima i procesima, jer primena novog standarda nije samo računovodstveno pitanje. Novi model očekivanog gubitka pomera fokus sa pitanja „da li se gubitak desio“ na pitanje „da li će se gubitak desiti“, i očekuje se da će imati ogroman uticaj na banke jer će nivo ispravke vrednosti biti viši i ranije će se priznavati kreditni gubici nego po do sada važećem modelu nastalih gubitaka u skladu sa MRS 39. Za neke subjekte u ovom sektoru, prelazak na novi model očekivanih gubitaka smatra se značajnijim od prethodnog celokupnog prelaska sa lokalnih računovodstvenih propisa (standarda) na MRS/MSFI. MSFI 9 takođe uvodi i nove ekstenzivne zahteve u pogledu prezentacije i obelodanjivanja.
Što se tiče drugih privrednih subjekata, biće sličnih iako manje značajnih efekata primene modela očekivanih gubitaka, jer se on primenjuje i na potraživanja od kupaca, međukompanijske pozajmice i ugovore o finansijskim garancijama. Međutim, za potraživanja od kupaca postoje određena pojednostavljenja detaljnih zahteva, i s obzirom što ova stanja nisu ključna za poslovne aktivnosti u određenom broju grana, time je i obim promena obično manje značajan. Međutim, verovatno će se i dalje zahtevati značajan rad u promeni internih modela i procesa jer novi model obezvređenja nije ekvivalentan modelu procene opšte ispravke vrednosti.
MSFI 9 uvodi zahteve za računovodstvo hedžinga koji čine preciznijim šta se kvalifikuje za računovodstvo zaštite od rizika. Primena računovodstva hedžinga znači da, umesto da se promena u fer vrednosti derivata (kao što su svopovi kamatnih stopa i forvard ugovori) uvek evidentira odmah u bilansu uspeha na samostalnoj osnovi, priznavanje dobitaka i gubitaka odlaže sve dok se ne dogodi zaštićena transakcija, ili dok se ne poklopi sa izmenama u fer vrednosti stavke za koju je izvršena zaštita od rizika.
Prelazak na MSFI 9
Prilikom primene MSFI 9, novi zahtevi za klasifikaciju i vrednovanje finansijskih sredstava i obaveza i umanjenje vrednosti finansijskih sredstava, primenjuju se retrospektivno, s tim što se većina zahteva za računovodstvo hedžinga primenjuje prospektivno. Shodno tome, postoji izbor između dva pristupa:
- Korigovanje uporednih podataka za svaki prethodni period koji se prikazuje u finansijskim izveštajima (osim onih aspekata računovodstva hedžinga za koje je potrebno da budu računovodstveno obuhvaćeni prospektivno); ili
- Kumulativni pristup po kom se uporedni podaci ne koriguju, a kumulativni efekat usvajanja MSFI 9 se priznaje kao korekcija neraspoređene dobiti (ili duge komponente kapitala prema potrebi) na početku godišnjeg izveštajnog perioda u kom je standard usvojen.
MSFI 9 propisuje detaljne prelazne zahteve, sa ključnim izborima koje treba izvršiti i dokumentacijom koju treba kompletirati na datum inicijalne primene (na primer, za računovodstvo hedžinga i dobrovoljno raspoređivanje finansijskih sredstava i obaveza u specifične kategorije). Takođe postoji i mogućnost da se nastavi sa zahtevima računovodstva hedžinga iz MRS 39 umesto usvajanja novog pristupa iz MSFI 9. Ovo može biti opcija za razmatranje za one privredne subjekte koji imaju sisteme i procese tako postavljene da su usaglašeni sa zahtevima MRS 39, pošto će MSFI 9 zahtevati izmene. Za nove zahteve u vezi sa umanjenjem vrednosti, određeni broj pojednostavljenja je dostupan pri prelasku na novi standard, a koja neće biti dostupna u budućim godinama, što znači da će biti potrebno mnogo rada da se poboljšaju interni sistemi i procesi nakon 2018. godine.
Koja pitanja bi trebalo postaviti pri usvajanju MSFI 9?
- Način upravljanja projektom, podrška izvršnog odbora i komunikacija sa licima ovlašćenim za upravljanje:
- Kako izgleda plan za prelazak na novi standard?
- Koji prelazni pristup i opcije se usvajaju i zašto?
- Ko je odgovoran?
- Koji resursi su na raspolaganju privrednom subjektu?
- Na koji način izvršni odbor podržava projekat?
- Na koji način se obaveštava Odbor za reviziju?
- Detaljni efekti primene:
- Kakvi su mogući efekti na klasifikaciju i vrednovanje finansijskih sredstava i obaveza?
- Koji su izvori informacija identifikovani da bi se očekivani kreditni gubici mogli izračunati?
- Koji su mogući efekti koji proističu iz promena u zahtevima računovodstva zaštite od rizika (računovodstvo hedžinga)?
- Kako će promene u iznosima priznatim u finansijskim izveštajima uticati na isplate bonusa, planove plaćanja akcijama bankarske kovenante i troškove i politiku dividendi?
- Kako će reagovati brokeri i analitičari?
- Koje će promene internih sistema i procesa biti potrebno uvesti/napraviti (uključujući identifikaciju značajnog povećanja kreditnog rizika u svrhe testiranja umanjenja vrednosti)?
- Kakvi su zahtevi u vezi sa obukom zaposlenih (uključujući zaposlene u prodaji i marketingu, kao i zaposlene u finansijama)?
- Na koji način bi sektori prodaje, marketinga i finansija trebalo da sarađuju i komuniciraju u budućnosti?
Ksenija Ristić Kostić
Partner, direktor Sektora za reviziju
Upoznajte se i sa izmenama koje donose:
MSFI 15- link
MSFI 16 - link